Škorpija (24.10 - 22.11)

Posao:
Trudite se da se istaknete na poslu ali što se više angažujete to vas više ogovraju. Mnogi nisu svesni kroz šta sve prolazite i sa kakvim ste ličnim dilemama suočeni već samo vide razlog zbog čega bi vam zavideli.

Ljubav:
Za slobodne ovo je dan kao stvoren za flert, za one koji su u vezi predstoji romantično veče.

Zdravlje:
Potrebno je više fizičke aktivnosti.

 
Portal savremenog balkanca
 
 
 

Anketa

Kojeg ste pola?

Ukupno glasova: 740
 
 

Zanimljive legende i misterije » Utopile je rusalke

Nazad »
Utopile je rusalke

Za rusalnu nedelju vezana su mnoga verovanja i predskazanja, a naročito priče o njenoj surovosti prema onima koji se usuđuju da prekrše duhovnu tradiciju. Slučaj postradale Milanke iz Negotina nije usamljen, ali je specifičan. Devojka nije verovala u moć nečastivih, pa se bez straha upustila u neizvesnu borbu iz koje nije izvukla živu glavu. Ispovest njene majke je bolna i dirljiva.

Jovana Marinović iz Negotina rođena je gotovo pre šest decenija u Rudnoj Glavi. Tamo je provela detinjstvo i tamo završila četvororazredno osnovno školovanje. Kasnije je, uporedo sa roditeljima, radila teške poljoprivredne poslove i čuvala stoku po padinama Velikog Krša. Jovana je, i pored tih poslova, uspevala da redovno odlazi na seoske vašare, zavetine i proslave svake vrste. Nije bila od onih zatucanih i zaostalih devojaka, već je uvek bila u središtu svog omladinskog okruženja. Naravno, u to vreme i za te godine, a radi se o sredini pedesetih, kada je imala petnaestak godina. Jovana je volela običaje svog kraja, a od starijih je često slušala o raznim ovozemaljskim i onozemaljskim demonima i silama koje se mogu susresti na raskršćima, guvnima, utrinama...

Krajem predesetih, Jovana je na vašaru u Crnajki srela svog školskog druga iz ovog sela, a koji se sa roditeljima preselio u Negotin. Posle kraćeg razgovora mladi su se prisetili svog detinjstva, ali i malo zbližili. Ponela ih je mladost i trenuci natopljeni zanosom i radošću. Mladić je, posle par sati druženja, predložio devojci da je odvede u Negotin i da se uda za njega. Kada je ona to roditeljima predočila, ovi su ostali uporni da je, kao jedinicu, iz kuće nigde ne daju. Jovana je sa momkom Nikolom uskoro ugovorila novi sastanak i odlučila da za njega pođe bez pitanja i odobrenja roditelja. Tako se dogodilo da zauvek ode iz svoje Rudne Glave u Hajduk Veljkovu krajinu. Roditelji joj dugo nisu dolazili, ali su se posle nekoliko godina pomirili sa sudbinom da će starost dočekati sami, u vrleti planinskih visova.

Jovanu smo ovih dana sreli po ranije zakazanom terminu. Dočekala nas je u svojoj kući u Karađorđevoj ulici. Govorila nam je o vremenu iz svoje mladosti, o vremenu njene udaje, ali i o vremenu koje je i posle toga dolazilo i odlazilo. Na trenutak bi zastala, priču prekinula, ali uz prekide i suze, opet nastavljala. Plakala je, kidala se i ridala.

Čudo od deteta
-Kada sam te 1959. godine od svojih roditelja pobegla za Nikolu, život nam se naizgled posrećio. Njegovi roditelji su već imali dobar posao, a uskoro se i Nikola zaposlio. Moglo je prilično dobro da se živi. Među prvim Negotincima smo i “fiću” kupili. Posle smo, kad su se odnosi sa mojima izgladili, često i u Rudnu Glavu odlazili. Nakon godinu i po dana, rodi nam se Milanka. Bila je čudo od deteta! Rodila se šesnaestog januara, baš za nekrštenih dana. Već su mi u selu nagovestili da to nije uobičajeno vreme, pogodno za rađanje dece. Koje se dete rodi tih nekrštenih dana, imaće u sebi demonsku, odnosno đavolju silu i biće u stanju da se druži sa silama koje već nosi u sebi.

Moja Milanka je već u drugoj godini ispoljila takvu silu. U proleće naredne godine, na neobjašnjiv način popela se na krov kuće, da bi odande skočila u komšijsko dvorište. Visina od punih osam metara nije joj ništa značila, pa je sa skokovima nastavila i narednih dana. Kada je napunila tri godine, jednom komšijskom detetu je zadala jak udarac u stomak, tako da je ovaj dečačić od desetak godina ostao da leži, nepomičan. Hitno ga je moj muž prebacio u ambulantu.

Kada je stastala za školu, ravnih joj nije bilo. Časove nije pohađala, iako su joj beleženi neopravdani izostanci. Na roditeljskim sastancima samo je Milanka bila nerešiv problem i samo se o njoj govorilo. Ništa ja kao majka tu nisam mogla da pomognem, jer je moja kćerka bila nepopravljiva i neumoljiva. Jednog dana je čak i učiteljicu ošamarila, kada joj je ova rekla da sedne na svoje mesto. Posle je došao i direktor škole, ali se stvari nisu izmenile. Milanka je izletela kroz prozor i više nije odlazila u školu. Na polaganju, pokazala je takvo znanje da su morali sve petice da joj nanižu. Nikada nije učila, a sve je znala. Čudo božje i čudo đavolje.

Jovana nerado nastavlja priču o svojoj kćerci Milanki kada je zašla u devojačke dane, odnosno zadevojčila se. Za nju nije postojao nerešiv problem. Batinala je vršnjake i naterivala im strah u kosti. Svi su je u isto vreme i voleli i poštovali, ali i mrzeli. Uvek je bila u gomili, imala je mnogo drugova i drugarica.

-Kada sam se jednom našla u svom rodnom selu, kod mene u Rudnoj Glavi, rešim da odem kod poznate vračare baba Veseline kako bi mi ova bacila beleg i otkrila o čemu se, zapravo, radi u vezi moje kćerke. Šta to nju tera na neke neobjašnjive postupke? Baba mi je odmah rekla da moje dete nije obično, već je to đavolje dete, napunjeno do grla nekom zlom silom koja je nagoni na prljave i zla radnje, pogotovu sad kad je odrasla i zadevojčila se. Ona nije u stanju da rasuđuje razumom, nego se oslanja na opasni unutrašnji nagon koji je podstiče i tera na zle radnje. Baba Veselina se prihvatila da joj tu opasnu silu istera iz tela, te mi je rekla da idem kući i donesem joj sve potrebne stvarčice sa kojima bi morala da radi, odnosno spravlja jake i moćne vratke.

Neizbežna smrt
Bilo je to baš po Trojici - nastavlja Jovana – kada sam se od babe Veseline vratila kući. Započela je rusalna nedelja, te se tih dana nije išlo kod vračara, ali sam ja za to vreme pripremala ono što mi je baba predložila. Na rusalni četvrtak Milanka pokupi, kao i obično, svo svoje društvo pa pravac Timok, na kupanje. Mnogi nisu hteli da uđu u vodu. Neki nisu znali dobro da plivaju, a nekima je i voda bila hladna. Ona ih je jednostavno u vodu nabacala kao žabe. Većina njih je zapomagala, vrištala i bežala. Milanka je ostala sama. Desetak puta je Timok preplivala tamo i ovamo. Kada je ostala sama, reši da malo na peskovitoj obali prilegne. Potom je u polusnu osetila nekoliko grčeva, koji su bili bolni i nesnosni. Nekoliko ribara je začulo glasne krike, a kada su se približili mojoj Milanki, ona je već bila mrtva. Nikada se više nije probudila. Lekari su konstatovali smrt od grčeva u hladnoj vodi, jer je telo pre toga bilo prilično zagrejano.

Tako se dogodilo da kod baba Veseline u to vreme nisam ni otišla. Milankina sahrana je bila za priču i pamćenje. Sveće koje su svi prisutni palili gasile su se kao od šale, a u sobi gde je ona ležala duvao je jak vetar, zavijali nevidljivi psi i kreštale sove. Kada je došao sveštenik i kada je počeo da čita opelo, sav se stresao, a potom i stropoštao pored kovčega. Dugo smo ga polivali vodom, a potom ga odvezli njegovoj kući. Nije bio u stanju da izdrži do kraja sahrane. Kada su muškarci Milanku spuštali u raku, odjednom je naišla tako jaka oluja da su se svi razbežali. Nekoliko grobara drhtalo je kao prut, te izbezumljeni nisu znali šta rade i kakvo je čudo u njih same ušlo.

Milanka je odmah posle sahrane počela svake noći da nam zalazi u kuću. Mi smo se pomalo i nadali takvim stvarima, jer je ona i za života bila čudo od deteta, ali ovo što nas je zadesilo bila je prava napast i priča za sva vremena. Ona je noću tako jako udarala na vrata, da se sva kuća iz temelja pomerala. Stolovi i stolice su se ljuljali kao pri najjačem zemljotresu, a ćebad sa kreveta letela na sve strane. Ljudi iz komšiluka su skamenjeno gledali i iščuđavali se. To se ni u najstravičnijim filmovima nije moglo doživeti. Strašni krici, povici, dreka, zavijanje i šta se još nije čulo oko naše kuće i u samoj kući.

A jedne noći, dok sam skrštenih ruku sedela na krevetu, Milanka stade ispred mene i poče da mi glasno i jasno govori o svojim postupcima. Kada sam je čula odmah sam zaplakala, i evo, do danas mi te suze teku kao nepresušni izvor. Ona je optuživala mene i mog muža što smo udesili da se rodi baš nekrštenih dana, kada zle sile caruju i gospodare živim ovozemaljskim dušama. Govorila mi je kako je sva puna natprirodne sile i kako nikako ne može da je otera i odstrani ni na onom svetu. Ne da joj mira ni u grobu, ni na svakom drugom mestu. Rusalna nedelja je za nju bila presudna, a pogotovu rusalni četvrtak, koji je uvek sedmi četvrtak po redu posle Uskrsa.

Tog dana su na Timok došle njene posestrime Rusalke, koje su u sebi imale sličnu silu kao i ona sama i udruženo je ubile. Nije to bila obična i jednostavna smrt. Njoj je oduzeta duša, ali nečastivi je ostao u telu, kao najveći zlotvor ljudskog roda. U smrtnom telu živi demonski stvor i dejstvuje uvek i na svakom mestu. Svoju opaku silu ispoljavao je i te noći, kada je Milanka kao živa stajala preda mnom i govorila mi šta ju je snašlo i od čega je postradala.

Vodeni demon
Jovana je u svojoj priči navela kao se Milanka u njihovoj kući bila odomaćila i posle onih uobičajenih četrdeset dana. Nisu pomagala nikakva zaštitna sredstva, niti bajanja protiv vampira i drugih nečistih sila. Sve je to bilo uzalud. Tek nakon godinu dana od smrti Milanka poče ređe da dolazi, a nakon tri godine načisto prestade. To neopisivo čudo nestade sa još čudnije pozornice. Ceo komšiluk je odahnuo, a pogotovu deca koja su se sa prvim sumrakom zavlačila u svoje sobe i tu ostajala do jutra.

Zanimalo nas je šta se to, u stvari, dogodilo sa mladom devojkom kao što je Milanka, pa smo se za pobliži odgovor zaputili kod jabukovačke vračare, Jovanke. Žena je preko svoje sede glave preturila na hiljade raznih slučajeva. Nije joj trebalo mnogo vremena pa da nam o ovom slučaju rasprede svoje viđenje.

-Ta devojka iz Negotina koja je tragično završila na obali Timoka bila je pod jakim uticajem grupisanih demona. Kad-tad, ona bi morala da podlegne pod njihovim tovarom. To se dogodilo baš rusalne nedelje, jer je intenzitet zlih sila u to vreme najveći, pogotovu što se radi o rusalkama kao vodenom demonu. Rusalke su nastale od rano utopljenih devojaka i žena čija je duša izašla u vodi. Taj njihov duh je ostao u hladnim dubinama, ali ima moć da, povremeno, nekog kupača ili drugu osobu koja se kreće preko brvna ili uz obalu, povuče u talase. Imala sam bezbroj slučajeva da postradale osobe budu isključivo žene, a evo zašto: Rusalke kao vodeni demoni zabranjuju u svoje dane da žene rade radove, peru, šiju, tkaju, šišaju ovce, rade u vinogradu, sade paprike i paradajz... Pored toga, najčešće postradaju žene koje se rusalne nedelje kupaju u reci. Ako je ta žena još prekršila rusalna pravila kojim joj se zabranjuje navedeni posao, onda će joj ove sigurno doći glave.

Jovanka nas je zadivila svojim odličnim poznavanjem demonskih sila. Nisu u pitanju samo vodeni đavoli, nego je u pitanju ceo đavolji rod. Putem njega se služe i naše vračare kada spravljaju čini i naprate, pa se povremeno čuje u našim krajevima kako je iznenada umrla ta i ta vračara, a da nikada nije bolovala. Ona priznaje kako se sve pomalo bave i tim opasnim poslovima, bez obzira što izjavljuju kako rade samo dobre stvari i kako se u svojim bajanjima oslanjaju na Boga i anđele. Naravno, to je ponekad kamuflaža, kako bi se stekao utisak o savršenom poštenju. Vračare koje bi u svojim bajanjima javno spominjale đavole začas bi izgubile “mušterije” i “zanat” bi im otišao u aut.

Utopljenica u Peku
-Godine 1975, na Peku, negde u blizini Blagojevog Kamena, utopila se jedna četrdesetšestogodišnja žena. Baš na tom mestu Pek je bio izuzetno mali. Svako bi mogao da ga pregazi, a da noge ne pokvasi. Kada su je ukućani pronašli, najpre su pomislili da ju je neko ubio, pa su stvar prijavili miliciji. Ali, na njenom telu nije bilo nijedne ogrebotine, ni modrice. Nije se radilo ni o infarktu, niti nekoj drugoj sličnoj iznenadnoj bolesti. Sa tom konstatacijom je i sahranjena narednog dana.
Kada su njen suprug i snaha posle par dana došli kod mene, odmah sam im u belegu videla da se radi o vodenoj sili, odnosno đavolu. Priznali su mi da je to bilo rusalne nedelje i da se kupala u nekom viru. Tu je stvar bila potpuno jasna. Takvu smrt joj je sudbina odredila i tu nije imalo šta da se promeni. Suđaje su joj tako odredile, da postrada baš rusalne nedelje.

Taj Pek, ali i ova naša Porečka reka - nastavlja dalje Jovanka - odneli su mnogo života. Znam bezbroj slučajeva da Rusalka povuče u obližnju reku automobil sa svim putnicima. Pogledajte samo uz put, gde protiče Porečka reka, koliko tu ima venaca i krajputaša. Nedavno je u toj reci između Miloševe Kule i Klokočevca postradala cela porodica. U kolima su se nalazili i tek vereni, budući bračni drugovi. Hladni vodeni talasi su ih zauvek izbrisali sa ovozemaljske mape.

Jovanka dalje navodi kako je imala primera da na svoj neobjašnjivi način vidi Rusalke. Po njoj to su veoma lepe devojke, raspletene kose niz leđa. Imaju sličnosti sa vilama, ali se ipak razlikuju, jer žive u vodi i na svim drugim vlažnim mestima. Gde one zaigraju kolo, tu izraste najgušća trava. Prekršiocima donose neizlečive bolesti i smrt a to čine, u većini slučajeva, neprekidnim golicanjem. Vračara poručuje da se od Rusalki može zaštiti pelinom i belim lukom, ali i šiljastim predmetom koji treba nositi sa sobom rusalne nedelje. S druge strane, Rusalke mogu biti i od koristi. One se brinu o plodnosti zemlje i njenoj vlazi, jer su vodeni demoni.

Da one češće potapaju žene nego muškarce i lično smo se uverili. Samo pre skoro dve decenije u Štubiku su utopljene dve žene. Živanka Stanisavljević je utopljena na reci Zamni, a Alimpijada Radivojević na Miljkovači. I u jednom i u drugom slučaju, voda je dosezala samo do kolena. Priče o Rusalkama su raznorazne. Svako ih ispreda na svoj način, ali i tako doživljava. Još nijedna utopljenica nije posvedočila kako joj je u vodenom vrtlogu izašla duša...

Pošalji na mail
X
Unesite kod sa slike
 
 
Pogledajte još
‚‚Prokleta Jerina’’ mit ili stvarnost

‚‚Prokleta Jerina’’ mit ili stvarnost

Irina (Erinija, srpski: Jerina, etimološki: Mira ) Kantakuzin, vizantijska princeza iz Soluna, praunuka cara Jovana Kantakuzina VI, u krvnom srodstvu sa dinastijom Paleologa, udala se za despota Đurđa Brankovića 1414. Po svoj prilici, bila je dvostruko mlađa od njega,... Opširnije »

Legenda o nastanku Ruže

Ruža je jedan od najstarijih poznatih cvetova.Pronađeni su njeni fosilni ostaci još iz preistorijskog vremena.Prve uzgojene ruže pojavile su se u Azijskim vrtovima još pre 5000 godina.U Evropu je donešena za vreme Rimskog carstva. Ruža je jedan od... Opširnije »
Legenda o nastanku Ruže
Legenda o  „Vlasinskom blatu“

Legenda o „Vlasinskom blatu“

U sredini Vlasinskog blata, bilo je jezero, čija je voda bila čista, ko da je sa „živog“ izvora, a ujutru kad je sunce obasja iz pravca padine Plane ona nekako pomodri, pa još ako vetar duva, kako pokrene površinu vode-čini se kao da se okolna brda... Opširnije »

Mistični Manastiri Meteori

Manastirsko naselje Meteori je smešteno na ogromnim i strmoglavim stenama koje se naglo uzdižu na severozapadnom delu Tesalijske ravnice. Neobično raznolik pejzaž, kakvih ima malo gde na svetu, izaziva kod putnika mešavinu strahopoštovanja i zadivljenosti.... Opširnije »
Mistični Manastiri Meteori
Zagonetka Sfinge

Zagonetka Sfinge

Od vremena staroegipatskog Novog Kraljevstva (oko 1400. g.pre n.e.) pa sve do osnivanja savremene egiptologije pre više od jednog veka, vladalo je opšte mišljenje da je velika sfinga u Gizi postavljena na ulaz velikih piramida kako se uvek verovalo kao njihov čuvar,... Opširnije »

Legenda o Svetom Nikoli

Sveti Nikola, zaštitnik dece, pomoraca, devojaka, siromaha, studenata, farmaceuta, pekara, ribara, zatvorenika, trgovaca, putnika, ostrva Sicilije, pariskog Univerziteta i mnogih gradova širom sveta, svetac je katoličke i pravoslavne Crkve i biskup. Rođen je u gradu... Opširnije »
Legenda o Svetom Nikoli
Misterija Stounhendža

Misterija Stounhendža

Stounhendž je krug od kamenja u engleskoj grofoviji Viltšir, severno od Salizburija, sagraden oko 1860. godine p.n. ere u astronomske svrhe. Nemoguće je da su ga sagradili Rimljani ili Kelti, jer ih tada još nije bilo u Engleskoj, pa se pretpostavlja da su ga sagradili... Opširnije »

Misterija Keopsove piramide

Velika piramida ili Keopsova piramida je fenomen koji nas svojom pojavom neprestano iznenađuje i stalno vraća na početak razmišljanja. Ko smo mi? Gde je granica ljudskog, a gde početak božanskog? Ko poseduje Znanje utkano u geometriji njenog postojanja? Odakle... Opširnije »
Misterija Keopsove piramide
Misterija Bele piramide

Misterija Bele piramide

Prva asocijacija kada se pomenu piramide su egipatske piramide. Oduvek su izazivale divljenje svojom veličinom i tajanstvenošću. Ko je i kako uspeo sve to projektuje, šta se sve još u njima krije. Ali šta ako bismo vam rekli da egipatske piramide nisu... Opširnije »

Eldorado - od legende do mita

Eldorado (El Dorado) je legenda koja potiče od južnoameričkih Indijanaca. Po usmenom predanju, Eldorado je kraj sa ogromnim bogatstvom u zlatu. Kao takav, bio je glavna meta španskih konkistadora u 15. i 16. veku, kojima je reč El Dorado postao sinonim za blagostanje i... Opširnije »
Eldorado - od legende do mita
Magija protiv religije

Magija protiv religije

UVEK JE PRIVLAČILA LJUDSKI ROD, ALI KOLIKO JE TO DOBRO... U svim vremenima, na svim prostorima,u gotovo svim civilizacijama I kulturama,ljudi su se uvek interesovali za čudovišni i tajanstveni svet magije. Pećinski čovek, pa i drevni Egipćanin, nije magiju... Opširnije »

Misterija Bermudskog Trougla

Bermudski trougao je naziv za morski trougao izmedu Bermuda, Floride i otoka Portorika u Atlantskom okeanu, zloglasno mesto na kojem je nestao veći broj brodova i aviona, bez da su ikada pronađeni njihovi tragovi. Dosad je u tom trouglu nestalo 8.152 ljudi. Najpoznatiji nestanak u... Opširnije »
Misterija Bermudskog Trougla
Legenda o Đavoljoj varoši

Legenda o Đavoljoj varoši

Čudno izvajane a, još čudnije, poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnog ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar - uticali su na maštu okolnog stanovništva da to mesto dobije... Opširnije »

Kosovska legenda

Za proučavanje Kosovske bitke, pored istorijskih činjenica, kako kaže istoričar Nenad Ljubinković, nezaobilazan faktor predstavljaju legende i narodna predanja. Kosovska legenda svakako je i podatak koji se nalazi u tzv. Dubrovačkom letopisu, nastalom krajem XV veka. U... Opširnije »
Kosovska legenda
Kako promeniti karmu

Kako promeniti karmu

Karma je izvor svakog horoskopa i dešavanja u životu čoveka, kao i spoj sa većinom ljudi koji nas okružuju. Ona je specifična vrsta energije koja isporučuje posledice određenih delanja kroz prostor i vreme. U našoj narodnoj mitologiji i mudrosti, najbliža... Opširnije »

Na tragu Atlantide

Ispod Pirineja, na čijim se vrhovima uvek bjelasa sneg, smestila su se raštrkana naselja čudnih visokih poludrvenih kuća sa neobičnim, uglastim krovovima. Na zidovima mnogih kuća je ispisano - 3 + 4 = 1. Taj apsurdni račun, samo je na prvi pogled... Opširnije »
Na tragu Atlantide
Oči u oči sa živim vampirom

Oči u oči sa živim vampirom

Do sada smo bezbroj puta, iz priča naših sagovornika, čuli da se ponegde i ponekad pojavljuju vampiri i to u različitim oblicima, ali da postoje živi vampiri, to smo prvi put čuli od čoveka sa Bukove Glave nadomak Donjeg Milanovca. Čiča Dimitrije se,... Opširnije »

Plava svetlost

Nedavno su astronomi koristeći Hubble teleskop identifikovali izvor misteriozne plave svetlosti koja okružuje supermasivnu crnu rupu u susednoj galaksiji Andromeda (M31). Iako je priroda ove neobične svetlosti zaokupljala pažnju astronoma više od deset godina, novo otkriće... Opširnije »
Plava svetlost
Svetinja iz žbuna Mirte

Svetinja iz žbuna Mirte

Trajektom iz mesta Agios Nikolaos sa Peloponeza stiže se u selo Agia Pelagia, na ostrvo Kitira, Kitera ili Kitar, kako ga razni narodi različito nazivaju. Već prvi susret sa imenima mesta u ovom kraju govori o dubokoj povezanosti hrišćanske tradicije i njenom prisustvu u... Opširnije »

Kremansko Proročanstvo

Tarabići su čuvena zlatiborska porodica iz sela Kremana koja se proslavila širom Balkanskog poluostrva po svojoj vidovitosti. Poreklo i pojava Tarabića Tarabići su se doselili iz Hercegovine na Taru, u selo Kremna. Prema porodičnom usmenom predanju,... Opširnije »
Kremansko Proročanstvo
 
 

Prijava za korisnike

 
 
Unesite pojam